2014. Млада Босна и Сарајевски атентат

Поводом обележавања 100 година од почетка Првог светског рата (1914–2014) Архив Југославије поставио је изложбу архивских докумената Млада Босна и Сарајевски атентат, коју је приредио Архив Републике Српске. Аутор поставке и каталога је помоћник директора Архива Републике Српске Бојан Стојнић.
На отварању изложбе, 15. септембра 2014. године, у присуству бројних гостију, представника дипломатског кора у Републици Србији  (амбасадора Алжира, Аргентине, Белорусије, Босне и Херцеговине, Бразила, Индије,Индонезије, Канаде, Кубе, САД, Шпаније), представника научног и културног живота, присутне је поздравио г-дин Миладин Милошевић, в.д. директора Архива  Југославије. Истакао је да осећа велико задовољство чињеницом што је у години када читав свет обележава 100 година од почетка Првог светског рата Архив Југославије домаћин изложбе Млада Босна и Сарајевски атентат, која обрађује једну увек актуелну тему.
Након Миладина Милошевића, присутнима се обратио господин Томислав Николић, Председник Републике Србије. У свом излагању приказао је историјску генезу догађаја који су претходили стварању Младе Босне, њеном деловању и анализирао је чин Гаврила Принципа истакавши да се он не може разумети другачије него као одбрана сопствене земље, контранапад на симбол монархије која је одузела слободу његовој домовини. Нагласио је: "...Атентат се никако не сме истргнути из историјског контекста сваке врсте – од идеолошког, филозофског, општеевропског, историјског – до чињенице да се живело у неслободи, потпуном понижењу, гушењу националног идентитета, симбола, институција образовања, културе, да се живело у неиздрживим наметима, бахатим терорисањима становништва, нарочито интелектуалаца и просвећене омладине. На све то, као провокација, безобзирност или увреда, дошла је одлука монархије да се демонстрира сила и моћ над житељима Босне и Херцеговине. Њу је претендент на аустроугарски трон показао избором датума посете Сарајеву и одржавање војних маневара – на Видовдан..."
Отварајући изложбу господин Небојша Радмановић, српски члан Предсjедништва Босне и Херцеговине, нагласио је да је та мала група људи 1914. године била везана за Бањалуку, Београд и Сарајево и да тај догађај са почетка 20. века и данас везује ова три града, некада позитивно, а некада негативно. "Групу људи на челу са Принципом нападали су они који су увијек хтели да владају туђим просторима, животима и ресурсима, а бранили они који су увијек сматрали да је слобода изнад свега и који хоће да буду господари на свом".
Радмановић је указао да ова изложба представља значајан допринос свим расправама о улози "Младе Босне" на почетку Првог свјетског рата.

Изложба докумената Млада Босна и Сарајевски атентат преко пет тематских целина: "Млада Босна", "Завјереници и извршиоци Сарајевског атентата", "Сарајевски атентат", "Јулска криза 1914" и "Страдања Срба у Босни и Херцеговини" и 249 докумената и фотографија говори о атентату "Младе Босне" на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914, догађају који већ 100 година заокупља интересовање нe само научника, публициста и политичара него и шире јавности.
У мноштву значајних докумената посетиоци имају прилику да виде и чланак Владимира Гаћиновића "Млада Босна", који је изашао 1911. у Календару "Просвјете" у време када је тај покрет тек почињао и био далеко од значаја који је касније добио. Изложен је и чланак Боривоја Јевтића, такође омладинца, објављен под истим насловом у "Босанској вили" две године касније, а односи се на ондашње младе босанске књижевнике.
У другом циклусу "Завјереници и извршиоци Сарајевског атентата" акценат је стављен на "оца Младе Босне" Владимира Гаћиновића. Његове главне мисли у једном чланку на почетку Првог светског рата коментарисао је и песник Тин Ујевић, који их је описао и као "велико ужасавање од рата".
Битне податке и занимљиве историјске чињенице посетиоци могу видети и у циклусу "Јулска криза 1914", која је настала због пребацивања одговорности за атентат на српску владу и ултиматума који је Аустроугарска поставила, те у целини "Страдања Срба у Босни и Херцеговини".

Изложба ће бити отворена до 15. октобра 2014, сваког радног дана од 9 до 16 часова.