Данас се у Архиву Југославије чува око 25 километара архивске грађе која је настала радом централних државних органа и организација и других субјеката југословенске државе од њеног стварања 1918. до 2003. године, као и грађу државне заједнице Србије и Црна Горе од 2003. до 2006. године.
Обавезе стваралаца и имаоца архивске грађе регулисане су законом. Архив је преузео архивску грађу насталу радом разних државних установа, организација, удружења и других правних лица. Део фондова Краљевине Југославије, али и социјалистичке, сачуван је у фрагментима. Тај недостак временом је надокнађен путем откупа, поклона, разменом или преузимањем делова архиве одређених институција које је су окупатори однели са собом или личности и организација чије су делатности биле везане за југословенску историју. Тако Архив поседује 86 збирки докумената насталих у раду разних личности из јавног живота Југославије – државници, страначки прваци, професори универзитета, културни и јавни радици. Ова архивска грађа датира од краја 19. века до краја 20. века. Најважније међу њима су збирке Јована Јовановића Пижона, Милана Стојадиновића, Војислава Јовановића Марамбоа, кнеза Павла Карађорђевића и многих других.
Молимо Вас да, уколико поседујете колекције и архивску грађу (документа, фотографије, плакате и другу грађу), из ваше породичне заоставштине или ваше личне, која је везана за историју Југославије, се обратите нама ради процене њихове изворне вредности и евентуалног откупа или поклона. (poziv_imaocima@arhivyu.rs)
Срдачно, Ваш Архив Југославије