Пре него што се обратите Архиву Југославије требало би да податке о одузетој имовини тражите од државног органа који је донео акт о томе, односно од надлежног архива који је преузео та документа. У послератном периоду решења су доносили срески судови са подручја где су се налазиле непокретности, а њихову документацију по престанку оперативних потреба преузимали су надлежни архиви. У фондовима Архива могу се наћи документи који непосредно говоре о некадашњим власницима. Потребно је попунити формулар  у коме треба што прецизније навести основ одузимања имовине (експропријација, национализација, конфискација, аграрна реформа, колонизација).

Уколико је предмет вашег интересовања добровољачка земља попуните формулар водећи рачуна да при навођењу тражених података будете што прецизнији. Подаци о имену и презимену солунског добровољца који је добио земљу, месту у коме је живео и/или где је рођен, као и податак о томе где је добијена добровољачка земља кључни су за давање тачне информације.

У случају да је добровољац уместо земље добио обвезнице потребно је да се то нагласи у формулару.

У Архиву Југославије налази се део документације о власништву над шумама и пашњацима на територији Црне Горе, Косова и Македоније. Да би се извршила провера да ли у Архиву постоје подаци о имању за које сте заинтересовани попуните формулар , наводећи што прецизнији назив шуме или пашњака. Наш одговор очекујте у року од 15 дана.

Одлуке о проглашењу грађана за народне непријатеље најчешће су доношене у војним и среским судовима, а документа у којима се о томе говори могу се пронаћи не само у Архиву Југославије већ и у Војном архиву, државном архиву Србије. и у среским архивима.

Како бисмо могли да обавимо ваљана истраживања грађе фондова који се чувају у Архиву Југославије потребно је поднети званичан захтев у коме треба навести назив савезног органа и/или организације који је издао решење, број и датум решења.

Архив Југославије издаје оверене копије картона жртава Другог светског рата (погинуле, убијене, умрле или нестале жртве). Потребно је да попуните формулар посебно водећи рачуна при навођењу имена, презимена и места рођења жртве.

У Архиву Југославије се може пронаћи документација са подацима о лицима која су одвођена у логор и/или на принудни рад у земљи и иностранству током Другог светског рата. Да бисте добили тражену фотокопију потребно је дати податке о имену и презимену лица чији се картон тражи, држави у којој је то лице било, као и месту његовог сталног боравка 1952. и 1964. године. Попуните формулар .

Уколико је у питању стан добијен од неког бившег савезног органа или организације можемо вам издати тражене фотокопије на основу попуњеног формулара уз који треба приложити сву документацију коју поседујете. Формулар  можете одштампати, попунити и заједно са фотокопијом документације коју поседујете послати редовном поштом или лично донети у Архив Југославије.

Пре него што се обратите Архиву Југославије за овакву документацију препоручујемо вам да посетите Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених, Немањина 30 у Београду, где можете добити прецизне информације о томе за који вам период радног стажа недостају М4 обрасци. У случају да вам недостају подаци за период када сте били запослени у неком савезном органу или организацији потребно је да попуњен формулар заједно са фотокопијом радне књижице пошаљете Архиву редовном поштом или да сву документацију лично донесете.

Уколико сте стручни испит полагали у својству запосленог у неком од бивших савезних органа или организација можемо вам издати фотокопију. Потребно је да нам доставите следеће податке: име и презиме, назив органа, организације у којој сте радили када сте полагали испит и годину када сте испит полагали.

Потребно је да лично дођете у читаоницу Архива, која је отворена за посетиоце сваког радног дана од 9:00 до 18:00 часова, где ће вам по прописаној процедури бити стављен на располагање инвентар збирке фотографија, АЈ-377, помоћу кога ћете изабрати и наручити копије фотографија за које сте заинтересовани.

Генеалошки подаци у фондовима Архива Југославије могу се пронаћи за поједина лица у персоналним досијеима чиновника који су радили у неком од централних државних органа од 1918. године.

Грађевинска документација, често веома обимна, може се наћи унутар неколико фондова који се чувају у Архиву Југославије. Стога вас позивамо да посетите читаоницу Архива. Напомињемо да се у Архиву Југославије налазе елаборати путева, мостова, водовода, управних зграда (Стари двор, Народна скупштина и др.), али не и документација која се односи на приватне зграде и куће за које овај Архив није надлежан.

Приликом подношења захтева потребно је навести датум одржавања седнице и кратак садржај закључка, уредбе, одлуке, решења, правилника, текста, итд., као и разлог због којег је тражена документација потребна.