Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије 1929-1931.
Београд, 27. фебруар 2002. У уводној студији, која износи 60 страница, приређивачи у завршном делу дају и ову оцену: "Из садржаја ових докумената види се либерална природа идеја у име којих је монарх завео лични режим, али је очигледан и репресивни карактер њихове реализације, чиме је, практично негирана и сама њихова суштина. Ови документи сведоче и о судару који је држава имала са римокатоличким клерикализмом, озбиљности и размерама тог сукоба, насталог у настојању владе да приликом спровођења интегративних процеса спута разграђујућу улогу римске цркве. Садржај записника са седница Министарског савета, такође, чини беспредметном готово до јуче доминантну тезу у српској и југословенској историографији, да је диктатура заведена ради уништења комунистичког покрета. Та тема је само маргинално присутна у разговорима вођеним на седницама владе Краљевине Југославије". Поред 121-ног верно пренешеног записника (записници су сачувани у целини), књига је опремљена и прилозима - комплетним Прегледом законских и подзаконских аката које је разматрао или усвајао Министарски савет Краљевине Југославије у периоду 1929-1931, Индексом значајних и честих тема разматраних на седницама Министарског савета Краљевине Југославије 1929-1931, и Биографијама (са фотографијама) чланова Министарског савета Краљевине Југославије 1919-1931. на чијем челу је, у целом овом периоду, био генерал Петар Живковић. Приређивачи књиге су: проф. др Љубодраг Димић, проф. др Никола Жутић и Благоје Исаиловић.
Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије 1929-1931, целовит су зборник докумената који се односи на један посебан период југословенске државе између два светска рата. Документи су од посебног значаја јер је реч о раду највишег централног извршног органа југословенске државе у времену у којем су били суспендовани страначки живот и Народна скупштина као највише народно представничко тело. С обзиром на то да раније није било ни делимичног објављивања ових записника, надамо се да ће ово целовито објављивање попунити значајну празнину у литератури, како стручњака тако и свих оних који се детаљније занимају за историју југословенске државе и рад њених највиших државних институција. Зборник би требало да има и општедруштвено значење са становишта политичке јавности и актуелне историјске свести која показује интересовање и за период владавине династије Карађорђевић и рад тадашњих влада.