Током 2017. године радници Архива присуствовали су следећим скуповима:

У организацији Архивистичког друштва Србије, у Међуопштинском архиву Чачак, 13. септембра 2017. одржана је трећа по реду архивистичка радионица на тему "Евиденције о архивиској грађи - ревизија и нова решења". Радионици је присуствовао велики број архивиста из Србије, као и гости из Кантоналног архива Тузла, директор Омер Зулић са сарадницима.

Радове је презентовало шест учесника: Јасмина Живковић (Историјски архив Пожаревац), Драга Миловановић (Историјски архив Краљево), Светлана Перовић Ивовић (Архив Југославије), Татјана Сегединчев (Историјски архив Суботица), Слободанка Цветковић (Историјски архив Пожаревац) и Зоран Вељановић (Музеј Војводине Нови Сад). Светлана Перовић Ивовић, конзерватор саветник у Архиву Југославије, радом "Значај примене електронске документације конзервиране и рестауриране грађе у Архиву Југославије" указала је на пример добре праксе у примени базе "Конзервација" која се од 2009. године примењује у овој институцији.

Након излагања отворена је дебата и донесени су закључци, а по завршетку радног дела за учеснике је било организовано панорамско разгледање Овчарско-кабларске клисуре бродом и посета манастиру Никоље.

У организацији Историјског архива Суботице, у Великој већници Градске куће у Суботици, 21. и 22. септембра 2017. одржан је међународни архивистички скуп "Десети суботички архивски дан" са темом "Архиви између културе, науке и управе".

Скупу су присуствали архивисти из Србије, Мађарске и Хрватске, a реферате су представили Тијана Рупчић и Срђан Сивчев (Историјски архив Кикинда), dr Kenyeres István (Архив града Будимпеште, председник Мађарског друштва архивиста), dr Radó Bálint (Мађарски национални архив/Архив Барањске жупаније), mr sci. Ivan Medvedi, mag. еduc. hist. Joakim Čičić (Државни архив Славонски Брод), Farkas Andrea (MNA Budimpešta), Ванда Војводић Мицова (Историјски архив Зрењанин), dr.sci. Vlatka Lemić (Хрватски државни архив).

Троје представника Архива Југославије учествовало је са својим рефератима. "Културно-научна делатност Архива Југославије 2006-2017" је тема заједничког реферата архивиста Јелене Ковачевић и Марка Радовановића, а Драган Теодосића је аутор реферата "Публиковање архивске грађе Архива Југославије са културно-научног аспекта 2006-2017".

У Народној библиотеци Србије у Београду, од 2. до 4. Октобра 2017. године, одржана је међународна конференција "Посебне збирке у контексту заштите културне баштине и као подстицај културног развоја". Конференција је организована поводом 70–годишњице оснивања Одељења посебних фондова Народне библиотеке Србије, а циљу развоја, унапређења и промоције посебних збирки. Учествовало је 195 стручњака, представника библиотека, музеја, архива и универзитета, из укупно 22 земље.

Учеснике je приликом отварања Конференције поздравио Ласло Блашковић, управник Народне библиотеке Србије, док је руководилац Одељења посебних фондова, Маша Милорадовић, дала историјски преглед формирања посебних фондова и збирки.

Током три дана, паралелно су одржаване сесије у амфитеатру НБС и у конференцијској сали хотела Кристал. Првог дана Конференције говорили су предавачи по позиву: Anne Gilliand, Krinstian Jensen, Howard Besser и Влатка Лемић. Називи одржаних сесија:

• Могућности посебних збирки
• Посебне збирке као предмет баштињења и њихова заштита
• Посебне збирке као инспирација
• Шта све чини посебне збирке
• Старе карте – нове вредности
• Музика и звук
• Више од хиљаду речи - збирке сликовне грађе
• Посебне збирке - тачка спајања музеја и библиотека
• Технологија у служби заштите баштине – конзервација
• Технологија у служби заштите баштине – дигитализација
• Стара и ретка књига
• Збирке старих и ретких рукописних и штампаних књига
• Архиви и архивска грађа

Поред наведених сесија, током Конференцији је одржана и панел дискусија о WEB архивирању.

Јелена Васић Деримановић из Музеја града Београда и Светлана Перовић Ивовић из Архива Југославије представиле су заједнички рад под називом: "Изазови заштите очувања и презентације новчаница из Легата Ђорђа Новаковића".

У Трсту је 16-17. октобра 2017. одржан 27. међународни архивски дан у организацији Међународног института за архивистичке науке из Трста и Марибора (IIAS - International Institute for Archival Science of Trieste and Maribor). Међу неколико десетина учесника из целог света, своје реферате су поднеле и др Бранка Докнић и Светлана Перовић Ивовић из Архива Југославије. Др Бранка Докнић је говорила о искушењима архивске струке у 21 веку (How Ready Are Archivists for the Archievements of 21 Century), а Светлана Перовић Ивовић о едуковању у заштити културне баштине (Requests of the Modern Archives in Serbia and Training of Experts in the Field of Presentation of the Cultural Heritage).

Сви радови са конференције су публиковани у зборнику Atlanti за 2017.

У Дому руске дијаспоре "Александар Солжењицин" у Москви одржана је 26-29. октобра 2017. године Међународна научно-просветна конференција "1917. година у историји и судбини руске дијаспоре". Научници, историчари, истраживачи, архивисти и потомци првих руских емиграната, из 19 земаља, поднели су 65 радова.

На отварању конференције скуп су, осим директора Дома В. Москвина, поздравили државни секретар и заменик министра спољних послова Руске Федерације Г.Б. Карасин, политички радник В.П.Лукин, задужен за постепено приближавање руске матице и руске дијаспоре, председник Светског конгреса сународника Михаил Дроздов, изванредни и опуномоћени амбасадор Швајцарске у Руској Федерацији Ив Росје, директор Историјског архива Београда Драган Гачић. Том приликом потписан је и Споразум о сарадњи између Историјског архива Београда и Дома руске дијаспоре "А. Солжењицин". Отварање Конференције је својим присуством почаствовао и амбасадор Републике Србије у Руској Федерацији Славенко Терзић, а завршну реч отварању дао је представник прве руске емиграције Д.М. Шаховски, професор Свето-Сергијевског института у Паризу.

Конференцијa се одвијала по секцијама и округлим столовима. У радном делу Конференције и то у оквиру секције "генеалогија сећања: породичне историје, музеји, архиви, гробља руске дијаспоре" учествовало је четворо представника Републике Србије: Слободан Мандић из Историјског архива Београда, Ирина Атанасијевић, професор са Филолошког факултета у Београду, Милана Живановић са Катедре за историју Филозофског факултета у Београду и Ранка Рађеновић, архивски саветник у Архиву Југославије са радом под насловом "Николај Рерих – српски траг: по документима Архива Југославије".

Током три дана Конференције, радови су дали увид у револуцију 1917. очима оних који су постали њене жртве, који су били принуђени да оду и дуго година живели без добијеног држављанства других земаља, маштајући о повратку, као и у интелектуални допринос руске емиграције у развоју цивилизацијског процеса. Планирано је да Зборник радова са Конференције буде објављен до краја године.