2021. - Прва конференција шефова држава или влада несврстаних земаља, Београд, 1961.

Архив Југославије приредио је изложбу архивских докумената Прва конференција шефова држава или влада несврстаних земаља, Београд, 1961, поводом обележавања 60 година од њеног одржавања. Изложба је плод сарадње са Министарством спољних послова, као и Министарством за културу и информисање Републике Србије.
На отварању изложбе говорили су: др Милан Терзић, директор Архива Југославије и Никола Селаковић, министар спољних послова Републике Србије, који је уједно и отворио изложбу.
Присутнима се, у својству домаћина, прво обратио директор Архива Југославије рекавши да Архив Југославије наставља са обележавањем важних догађаја из наше историје и да је сада реч о изложби посвећеној 60-годишњици Прве конференције несврстаних земаља, одржаној у Београду 1-6. септембра 1961. године. "Тада су се у Београду окупили државници 25 земаља Азије, Африке, Европе и Латинске Америке истичући циљеве покрета несврстаних. Реч је о начелима која имају трајну вредност у међународним односима: очување мира и решавање проблема разоружања, колонијализма и економског развоја. Ове идеје, трајне друштвене вредности биле су разлог што је Архив Југославије са Националним архивом Индонезије код УНЕСКО-а покренуо номинацију Београдске конференције у регистар "Сећања света".
Говорећи о богатим фондовима докумената из тог периода које Архив Југославије поседује и чији је део представљен на изложбеним паноима, Терзић је рекао да је ово и прича о времену када су Београд, Србија и Југославија били у центру пажње између два сукобљена света "хладног рата", или "врућег мира" - Истока и Запада, у оквиру њиховог блоковског разрачунавања. "Учесници конференције су двојици вођа две највеће светске силе, СССР-а и САД-а, Никити Хрушчову и Џону Кенедију, указали на угрожени светски мир и апеловали на његово очување. Тада је Југославија, сем политичких, остварила економске, привредне, војне, културне и друге бенефите. Међутим, полазећи од дихотомности историјске науке, другим речима речено - овај период је сем лица имао и своје наличје и историчар не може а да не примети: у Југославији је стварано осећање важности њене улоге у међународним односима. То ју је одвајало од реалности и на другој страни, одлагало решавање њене сложене унутрашње ситуације која нас је "сачекала" и кулминирала 90-их година прошлог века. Тада се показало да није одолела изазовима времена".
Своје излагање г. Терзић је завршио речима: "Ово је прилика да се подсетимо на важност Београда у међународним односима, на остварена пријатељства чији се континуитет одржао до данас и који је временом прерастао у традицију, као и на заједничку прошлост југословенских народа. Прилог томе је и изложба коју данас отварамо".
Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић изразио је велико задовољство што се обраћа присутнима на отварању изложбе, истакавши да је то свакако добар увод и најава конференције којом ће се, 11. и 12. октобра, обележити 60. годишњица од прве конференције несврстаних земаља у Београду. "Овде приказани документи, које ћете моћи да видите у оквиру изложбе, подсећају нас на важне тренутке из времена када је Покрет ступио на глобалну политичку сцену. Зачет у доба Хладног рата, Покрет несврстаних допринео је очувању мира и одбрани универзалних принципа уграђених у Повељу Уједињених нација, а Прве конференције Покрета несврстаних сећамо се као тренутка његовог "рођења", када су потврђени принципи мирне коегзистенције, успостављени неколико година раније у Бандунгу".
Нагласивши да је време које је претходило Београдској конференцији обележено бројним изазовима, као што је био сукоб Истока и Запада, који је резултирао догађајима попут подизања Берлинског зида и Кубанске кризе, а да је војним интервенцијама на афричком и азијском континенту међународни мир био доведен у питање, шефови држава и влада који су се окупили на конференцији у Београду видели су у политици "мирне коегзистенције" једину алтернативу Хладном рату. "Они су то схватили као напор чији је циљ уклањање историјских неправди и као пут ка независном развоју, јер су се залагали за самоопредељење, независност, слободан избор сопственог пута економског, културног и друштвеног развоја, инсистирајући на одговорном и конструктивном приступу глобалној политици.
Oдлуке донете у Београду несумњиво су показале да идеја која је окупила председнике и премијере земаља које нису повезане ни са једним блоком представља концепт који је алтернатива блоковима и блоковској подели света. На Београдској конференцији усвојени су следећи документи: Декларација шефова држава или влада несврстаних земаља и Изјава о ратној опасности и Апел за мир.
Шездесет година касније, када се свет суочава са бројним политичким, економским, друштвеним и другим изазовима, идеје мира, солидарности, поштовања једнакости и суверенитета, на којима се Покрет заснива, и даље су актуелне. Несврстане земље и даље имају много заједничког, што се огледа у њиховој храбрости, достојанству, алтруизму и тежњи ка слободном и мирном развоју. Србија је увек била и остаће искрени партнер свима који су спремни да деле одговорност у изградњи стабилнијег, праведнијег и просперитетнијег света".
Завршивши своје излагање г. Селаковић је прогласио изложбу отвореном, а представници дипломатског кора, научног и културног миљеа наше престонице, колеге из струке, разгледале су поставку састављену од 253 документа са фотографијама, којима се приказују историјат настанка покрета несврстаности, припреме које су претходиле Конференцији, рад Конференције, као и догађаји који су се одиграли непосредно по завршетку Конференције.

Изложба ће за посетиоце бити доступна до 23. октобра 2021. године.