2021. - Београд – Отава, дипломатски односи од успостављања до данас

На отварању изложбе говорили су: др Милан Терзић, директор Архива Југославије, Немања Старовић, државни секретар у Министарству спољних послова Републике Србије; парламентарни секретар Министарства иностраних послова Канаде Роберт Олифант, као и амбасадор Републике Србије у Отави Дејан Ралевић, који су се путем видео-везе обратили посетиоцима; те Њ. Е. господин Џајлз Норман, амбасадор Канаде у Републици Србији, који је уједно и отворио изложбу.

Присутнима се, у својству домаћина, прво обратио директор Архива Југославије рекавши да изложбу чине архивска документа, фотографије и билатерални уговори, који сведоче о континуитету чврстих веза између Србије и Канаде. Иако су дипломатски односи почели још 20-их година прошлог века, датумом званичног почетка односа између Београда и Отаве сматра се 30. мај 1941. године, када је датиран Указ краља Петра II, који говори о одлуци да се у Отави отвори Посланство Краљевине Југославије. Истакавши да ово наслеђе почива на квалитетној основи која нам омогућава да баштинимо сва она позитивна искуства која су генерације пре нас утемељиле сарађујући у важним дипломатским пословима, Терзић је рекао да географска удаљеност земаља као што су Србија и Канада није била препрека да се успостави квалитетна и добра сарадња.

Државни секретар у Министарству спољних послова Републике Србије Немања Старовић подсетио је да су наша два народа и пре формалних дипломатских контаката повезивале подједнако светле традиције, да односи Србије и Канаде, успостављени у временима великих изазова, када су наши народи показивали храброст, јединство и солидарност у борби за очување заједничких цивилизацијских вредности, говоре о томе да наше две земље и данас могу бити истински савезници. Указао је на континуирану канадску подршку српском процесу евроинтеграција, истакавши да Србија и Канада деле свест о неопходности очувања мира, стабилности и безбедности, као и визију просперитета на простору Западног Балкана. Господин Старовић се такође осврнуо и на чињеницу да у Канади живи бројна српска дијаспора, која представља важан интегративни елемент и директну спону наших двеју држава.

Говорећи о три нити које повезују народе две земље Њ.Е. Џајлз Норман је као прву нит означио имиграцију, јер су у 19. веку досељеници из овог региона у значајном броју почели да пристижу у Канаду, успостављајући тако српску дијаспору у тој земљи, те је историја ове дијаспоре двоструко дужа од 80 година званичних дипломатских односаа и дијаспора представља основу веза између два народа које су обогатиле, продубиле и ојачале међусобне билатералне односе. Као другу нит господин Норман је истакао да су Србија и Канада и у Првом и у Другом светском рату биле савезнице, да је Србија у оба рата претрпела огромне губитке, а да су многи Канађани, учествујући у савезничким медицинским мисијама Првог светског рата у овом региону, као и ваздухопловним акцијама у Другом светском рату, сахрањени на гробљу Комонвелта у Београду, што сведочи о улози Канаде. Према попису становништва, Канађана српског порекла има готово 100.000 хиљада, мада је тај број несумњиво већи и са дијаспором из других земаља и разних делова света, обиљем различитих језика, религија и култура чине инклузивност, која још више оснажује Канаду, што је трећа нит која спаја ова два народа. И кад се погледају све три нити (имиграција, Европа, инклузивност) види се да 80 година после успостављања дипломатских веза, многе димензија односа две земље остају исте, чак и изван оних које су очигледне и истакнуте, као што су билатерална и мултилатерална сарадња, трговина и инвестиције.

Захваливши се Архиву Југославије и Одељењима Министарства спољних послова на сарадњи, као и труду који је уложен у припрему материјала за изложбу, господин Норман је изложбу прогласио отвореном. По отварању, господа Немања Старовић и Џајлз Норман разгледали су изложбу. На поставци, у форми плаката, представљено је 189 докумената и фотографија из фондова и збирки Архива Југославије, Дипломатског архива МСП и Музеја Југославије, који говоре о најважнијим догађајима из историје међусобних односа двеју држава.

Изложба ће за посетиоце бити отворена до 1. августа 2021, сваког радног дана од 10 до 16 часова.