ЈУГОСЛОВЕНСКА ДРЖАВА И ИСЕЉЕНИШТВО У ЈУЖНОЈ АМЕРИЦИ 1921-1945.

noseca slika

О ИЗЛОЖБИ

 

Аутори изложбе: Лидија Опојевлић-Хофман, Јелена Ђуришић, Иван Хофман, Предраг Крејић

 

Документима која су пред вама желимо да представимо проблематику која је имала веома значајно место за афирмацију младе југословенске државе. Она се односи на положај, бројност, социјални и економски положај исељеника, као и на националну структуру исељеништва, однос југословенске државе према њима и однос исељеништва према држави и југословенској идеји, што је оличено у односу према званичним представницима Краљевине Југославије, реакцијама исељеника на догађаје у Југославији, исељеничкој штампи и др.

 

Југословенско исељеништво у Јужној Америци емигрирало је углавном из бивших крајева Аустроугарске, пре свега из Далмације, и хрватског је порекла, а у мањој мери из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије, Словеније и Македоније. Насељавани су у Аргентину, Чиле, Бразил, Уругвај и друге јужноамеричке земље од краја 19. века, да би се 20-их година прошлог века насељавање интензивирало. Према неким подацима из 1927/28, на целом простору Јужне Америке било је око 150.000 југословенских исељеника.

 

Исељеници из различитих јужнословенских крајева су се врло рано удружили у различита културно-просветна и потпорна удружења на „племенској” основи. Током Првог светског рата исељеници у Чилеу, национално свеснијем и економски јачем делу колоније, и касније у Аргентини, удружили су исељеничка друштва у Југословенску народну одбрану, дајући материјалну и моралну подршку стварању нове југословенске државе. Руководство ове организације у Аргентини, где је постојала највећа концентрација југословенских исељеника, иницирало је отварање првог званичног представништва југословенске државе. Тако је 1922. године отворен Генерални конзулат Краљевине СХС у Буенос Ајресу. Ово представништво и неколико краљевских почасних конзулата нису могли да одговоре захтевима великог броја исељеника на простору целе Јужне Америке. Због тога је, као и ради јачања политичких веза са Аргентином и другим јужноамеричким државама, 1928. године отворено прво дипломатско представништво КСХС у Јужној Америци – Посланство КСХС у Аргентини – Буенос Ајрес. Посланство КЈ у Буенос Ајресу било je преоптерећено дипломатско-конзуларним пословима тако да je Влада КЈ касније отворила посланства у Чилеу (1935) и Бразилу (1938).

 

Државна представништва су настојала да пружањем правне и социјалне заштите великом броју радника и економски незбринутих исељеника и вршењем уобичајених конзуларних услуга изађу у сусрет сународницима. То је остваривано и отварањем Исељеничког изасланства и дописништава Министарства за социјалну политику. Главна брига југословенских представништава била је ипак да – културно-просветном и политичком акцијом, подржавањем југословенски оријентисаних исељеничких друштава и стварањем нових, усмеравањем исељеничке штампе, праћењем деловања разних антијугословенских елемената и спречавањем њихове акције – трајно вежу овај део исељеника за југословенску идеју и афирмишу југословенску државу међу њима. Тај задатак је био и најтежи узимајући у обзир велику разуђеност исељеника на огромном простору Јужне Америке.

 

Највећи проблем је представљало деловање разних антидржавних организација и новина, што је посебно било изражено у Аргентини и Уругвају где су сепаратистички хрватски, црногорски, македонски и комунистички агитатори, усмеравани из иностранства и под утицајем политичких дешавања у самој Краљевини, нашли погодно тло међу економско слабим и политички необразованим исељеницима. Веома либерални закони о штампи и страним организацијама у Аргентини и политичка атмосфера у Уругвају погодовали су развоју оваквих организација.

 

Документи о југословенском исељеништву у Јужној Америци, одабрани за малу електронску изложбу, налазе се у следећим фондовима Архива СЦГ: Посланство Краљевине Југославије у Аргентини – Буенос Ајрес (385), Генерални конзулат Краљевине Југославије у Буенос Ајресу (765) и Министарство иностраних послова Краљевине Југославије – Управно одељење (334).

 

Детаљнији увид у ову проблематику може се стећи коришћењем следећих фондова: Посланство КЈ у Чилеу – Сантијаго де Чиле (389), Посланство КЈ у Бразилу – Рио де Жанерио (387), Почасни конзулат КЈ у Антофагасти (428), Почасни конзулат КЈ у Пунта Аренасу (Магаланес) (429), Генерални конзулат КЈ у Сао Паолу (427), Исељеничко изасланство Министарстава за социјалну политику КЈ у Буенос Ајресу (784) и Министарство иностраних послова Краљевине Југославије – Конзуларно привредно одељење (334).

Успостављање веза – иницијативе

 

Подстакнута захтевима југословенских исељеника, односно њеним напреднијим делом предвођеним Југословенском народном одбраном, влада Краљевине СХС затражила је од Аргентине да је формално призна како би били успостављени и званични односи између две земље, што је аргентинска влада и учинила крајем 1921. Тиме је влада КСХС, имала на уму пре свега заштиту интереса исељеника јужнословенског порекла и афирмацију југословенске државе међу њима. Логична последица било је отварање првог званичног представништва, односно Генералног конзулата КСХС у Буенос Ајресу.

 

Угледни исељеници у Аргенитни имали су не мали допринос у отварању првог дипломатског представништва у Аргентини и целој Јужној Америци.

Понуда угледног исељеника, Николе Михановића, да купи зграду за будуће Посланство КСХС у Аргентини.

(AJ-385-19-90)

PDF

Број страна: 2


Иницијатива југословенских исељеника у Аргентини (друштво "Јадран") за успостављање званичних односа између Краљевине СХС и Аргентине, као и отварање првог званичног представништва КСХС у Аргентини.

(AJ-334-94-303)

PDF

Број страна: 3


Опште прилике међу исељеницима

 

Расположива грађа о овој теми углавном указује да је, осим богатијег и боље организованог дела југословенске колоније у Чилеу и малобројне трговачке и бродовласничке елите у Аргентини, Бразилу и другим државама, већина југословенских исељеника досељених пре 1918. и оних досељених након оснивања Краљевине СХС, била сиромашна, необразована, нестручна и као таква тешко се снлалазила у новој средини. Били су то радници на пољима, у рудницима, фабрикама, ређе ситни сопственици и трговци. Посебно тешка ситуација била је у Аргентини где су се исељненици углавном бавили пољопривредом и били разасути широм огромног простора ове земље, веома удаљени од центара где су постојали државни и почасни конзулати (Буенос Ајрес, Парана, Росарио Санта Фе). По доласку били су често жртве разних домаћих агената за запошљавање и револуционарних збивања - у ситуацији кад није било држваних представника у близини (Чиле, Бразил и др). У таквим околностима, сепаратистичка пропаганда је лако проналазила погодно тло за своје деловање. Настојања југословенских државних представништава и установа за социјално старање (Исељеничко изасланство, Дописници Минситарства за социјалну политику, Југословенска исељеничка заштита) само су делимично решавала егзистенцијалне проблеме исељеника. Понекад су сами исељеници, погођени тешком економском кризом у Аргентини и Уругвају, захтевали да се обустави исељавање у ове земље. Статистика о броју исељника у целој Јужној Америци није сасвим поуздана (укупно око 150.000, од тога у Аргентини око 100.000, Уругвају око 7000 и сл). Пружањем социјалне и економске помоћи, али и просветном, културном и политичком пропагандом, како ће се то видети из осталих делова ове изложбе, југословенско представништво настојало је да учврсти везе исељеника и матице.

Опште стање југословенске колоније у Уругвају – извештај Почасног конзулата у Монтевидеу (1932.)

(AJ-385-2-21)

PDF

Број страна: 8


Стање и значај југословенске колоније у Чилеу (1930.)

(AJ-385-2-21)

PDF

Број страна: 3


Опште стање југословенске колоније у аргентинској колонији Санта Фе и граду Росарио (1937.)

(AJ-385-2-22)

PDF

Број страна: 5


Проблеми југословенске колоније у Сао Паолу (Бразил) у околностима револуције 1924. и непостојања званичног представништва КСХС у тој земљи

( AJ-765-1-2)

PDF

Број страна: 1


Исељеничка удружења

 

Југословенски исељеници у Јужној Америци удруживали су се у различита културно- просветна, спортска и политичка удружења како би остали у чврстој вези са својим сународницима и родним крајем и тиме стекли неопходан осећај сигурности у новој домовини. Највећи број друштава деловао је у Аргентини (преко двадесет, искључујући ЈНО), иако је само мали број њих имао важнију улогу у друштвеном животу исељеника. Значајнија друштва била су: Југословенски сокол, Југословенски клуб, Југословенско припомоћно друштво, сви из Буенос Ајреса; Југословенско друштво "Косово" у Енсенади, Словеначко друштво "Табор" (Буенос Ајрес), Југословенско узајамно потпорно друштво из Росариа де Санта Фе и др. Док је у Чилеу југословенска колонија била добро организована још у Првом светском рату (ЈНО), у Уругвају је малобројна југословенска колонија, углавном концентрисана у Монтевидеу, била организована у читав низ исељеничких културних и политичких друштава од краја 20-тих година. Поменута друштва била су државна или основана уз благослов држве, док су поједина била оруђе у рукама сепаратистичких организација.

Исељеничка друштва у Уругвају – деловање, значај, политичка орјентација (1940.)

(AJ-385-3-24)

PDF

Број страна: 2


Образовање "Југословенског соколског друштва" у Буенос Ајресу (1930.)

(AJ-385-3-24)

PDF

Број страна: 4


Допис Посланству о оснивању српског исељеничког друштва "Стеван Синђелић" у Берису (Пуерто де ла Плата)

PDF

Број страна: 2


Статут југословенског културног друштва "Слога" (Берисо)

PDF

Број страна: 1


Прославе државних празника и годишњица; Реакције југословенских исељеника на догађаје у Jугославији

 

Jугословенски исељеници пратили су, колико су им то основне комуникације тога времена допуштале, збивања из матице, настојећи при том да дају допринос бољитку некадашње домовине. Пружали су помоћ заробљеницима или цивилима у Југославији, одазивали се на мобилизацију, давали су политичку подршку у одсудним тренуцима... Реакције исељеника на догађаје у домовини, исказане кроз разне манифестације и прогласе, израз су односа према Краљевини и политичких стремљења међу њима.

Обележавање годишњице првог заседања АВНОЈ-а

(АЈ-385-10-55)

PDF

Број страна: 1


Одлуке друштва "Косово" поводом избијања рата у Југославији

PDF

Број страна: 1


Допис југословенског краљевског посланства у Аргентини друштву "Косово", са захвалницом на новчаном прилогу за Југословенски Црвени крст.

PDF

Број страна: 1


Проглас Средишњег одбора "ЈНО" у Аргентини (1943.)

(АЈ-385-4-28)

PDF

Број страна: 1


Реакције југословенских исељеника на 27. март и 6. април 1941. (извештај)

(АЈ-385-10-55)

PDF

Број страна: 2


Списак једне групе добровољаца у Аргентини за југословенску војску (1943.)

(АЈ-385-10-57)

PDF

Број страна: 1


Југословенске школе у Jужној Aмерици

 

Влада Краљевине СХС (Југославије) настојала је да, кроз просветну делатност међу потомцима југословенских исељеника (који су у латинској средини, у мањој или већој мери, били асимиловани), одржи свест о њиховом пореклу. Било је мало исељеничких школа. Једна од боље организованих била је још 20-тих година XX века у Антофагасти (Чиле). Крајем тридесетих година је југословенска влада интезивирала акцију на просветном пољу, пославши двоје учитеља да одрже курсеве матерњег језика, историје, географије и др. у већ постојећим исељеничким школама. Често су сами исељеници упућивали захтеве Генералном конзулату и касније Посланству за доставу школских књига из Југославије, као и за материјалну и моралну подршку деловању југословенских школа.

Рад Југословенске школе у Антофагасти (Чиле), 1925. године

(AJ-765-1-4)

PDF

Број страна: 2


Југословенске школе у Аргентини (1939.)

PDF

Број страна: 2


Одликовања

 

Поједини југословенски исељеници у Латинској Америци били су ангажовани у националном раду међу својим сународницима. КЈ је додељивањем државних одликовања одавала захвалност заслужним исељеницима за њихов допринос у националном раду, као и локалним личностима, настојећи да на тај начин стимулише даљи рад на том пољу. Генерални конзул, односно посланик, упућивао је предлог за одликовање МИП-у КЈ, на основу својих сазнања, и углавном су ти предлози прихватани. Међутим, дешавало се да је одликовање одређених личности, као што је то био случај са Николом Михановићем, изазвало сукобе и протесте једног дела југословенске колоније у Буенос Ајресу.

Списак исељеника предложених за државна одликовања због заслуга на националном и просветном раду

(AJ-385-14-70)

PDF

Број страна: 1


Штампа и пропаганда

 

Око југословенских исељеника у Латинској Америци ломила су се копља КЈ и сепаратистичких покрета. Сукобљене стране су развиле широку пропагандну делатност у циљу придобијања исељеника за своју идеју. У том циљу штампани су бројни исељенички листови. Листови који су током целог свог трајања имали изразито антијугословенску, сепаратистичку орјентацију и служили као органи антидржавних удружења, презентовани су одељку - Антидржавна делатност.

Пропагандна делатност Посланства КЈ у Аргентини 1929. године.
PDF


Насловне стране најистакнутијих исељеничких листова

 

 

Антидржавна делатност

 

Краљевина Југославија је од самог почетка имала бројне непријатеље међу сопственим држављанима, који су желели разбијање ове "версајске творевине" и оснивање национално хомогених (и бољшевичких) држава на њеним рушевинама. Сиромашно, недовољно обавештено и слабо образовано југословенско становништво у Латинској Америци било је лака мета пропагандних и других политичких акција хрватских, пробугарских и црногорских сепаратиста и комуниста.
Архивска грађа која је била основ ове изложбе обилује документима на ову тему, али су, због самог концепта изложбе, аутори изабрали само неколико речитих докумената.

 


Леци и насловне стране најтиражнијих антијугословенских листова PDF

img
img
img
img
img
img

 


Рекције у југословенској колонији на Скупштински атентат 1928. године

PDF

Број страна: 1


Деловање хрватског сепаратиста Марка Фил Вујеве и организације Хрватски исељенички дом у Росариу де Санта Фе

PDF

Број страна: 3


Сарадња чланова сплитског Хајдука са хрватским сепаратистима и Бранимиром Јелићем, 1931.

PDF

Број страна: 1


Писање и рад листа и организације Хрватски домобран (Буенос Ајрес)

(AJ-385-6-42)

PDF

Број страна: 2


Напад хрватских сепаратиста на Почасни конзулат КЈ у Монтевидеу (Уругвај), 1931.

PDF

Број страна: 2


Пасош који је издао Почасни конзулат Црне Горе у Буенос Ајресу

PDF

Број страна: 3


Сепаратистичка активност Почасног конзулата Црне Горе у Буенос Ајресу

(AJ-365-2-10)

PDF

Број страна: 3


Датум измене стране: 17.05.2022

2024. Архив Југославије

  • |
  • |
  • |
  • |