„ФОЛКЛОРНА ДИПЛОМАТИЈА“ – УЛОГА МУЗИЧКОГ ФОЛКЛОРА У СПОЉНОЈ ПОЛИТИЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ 1949–1971

noseca slika

О ИЗЛОЖБИ

 

Аутор изложбе: Иван Хофман

 

Више пута је речено, у историографској, публицистичкој и др. литератури, да је објављивање Резолуције Информбироа 1948. године представљало прекретницу у историји социјалистичке Југославије. Држава, која је по завршетку револуционарног рата 1945. одлучно започела изградњу социјализма по једином признатом – совјетском моделу, нашла се на ивици ратног сукоба са дојучерашњим савезницима: СССР и „народним демократијама“. Руководство југословенске Партије и државе, оличено у Јосипу Брозу Титу, је, након почетног лутања и настојања да појачаном репресијом докаже неоснованост оптужби изнетих у Резолуцији, закључило да је раскид коначан и да, због наметнуте joj изолације, земљи прети потпуни економски слом. Окретање ка љутом идеолошком противнику – либералнокапиталистичком Западу, на челу са Сједињеним Америчким Државама, наметнуло се као једини излаз из тешког положаја. САД су, са своје стране, биле одлучне да искористе „југословенску шизму“, не би ли изазвале пуцање напрслог социјалистичког монолита и током 1950, две земље су склопиле више уговора захваљујући којима је Југославија изашла из изолације, привремено се економски и политички везујући за Запад. Овим су били створени услови да Југославија покрене самосталну и амбициозну спољну политику у чијим основама се налазило аутентично револуционарно искуство њених народа.

 

„Општа идеолошка борба на културном фронту“

 

Активна спољна политика ма које државе тражи од ње употребу знатних ресурса: некад је то капитал којим располаже, некад снага њене армије. У случају социјалистичке Југославије, коју је оптерећивало наслеђено сиромаштво и која се још није опоравила од ратних разарања, била је то култура. Марта 1950. Југославија се представила изложбом средњовековне уметности њених народа у Паризу, а истакнути ликовни уметници, као што је био Петар Лубарда, почели су интензивно да излажу своје радове на Бијеналу у Венецији и другим престижним манифестацијама. Дела два водећа књижевника епохе – Иве Андрића и Мирослава Крлеже – систематски су превођена на светске језике и пласирана у иностранству, а комедија Дундо Мароје Марина Држића и балет Охридска легенда Стевана Христића играни су на фестивалу у Единбургу и на другим великим сценама.

Југословенска елитна, академска уметност је, упркос неоспорном квалитету, ипак заостајала за стваралаштвом великих европских нација и култура. Али оно у чему се југословенски културни простор истицао, био је аутентични музички фолклор њених народа. Марксистички усмерена музикологија посматрала је народно музичко стваралаштво – прочишћено од штетних утицаја класног друштва и туђих култура – као један од темеља уметничке музике у социјализму. Зато су током 1948. основани Државни ансамбл народних игара и песама НР Србије, касније једноставно назван Коло и Ансамбл народних плесова и пјесама НР 2 Хрватске (Ладо), а 1949. године Државен ансамбал на народните игри и песни на НР Македонија (Танец). Три поменута професионална ансамбла и неколико квалитетнијих аматерских, започела су 1950. серију гостовања у иностранству и захваљујући њима, музички фолклор је постао једно од најважнијих оруђа југословенске спољне политике.

Сврха ове онлајн изложбе докумената Архива Југославије је да прикаже спољну политику ФНР/СФР Југославије кроз гостовања одабраних фолклорних ансамбала у иностранству. Хронолошки оквир (1949–1971) обухвата раздобље током којег је културна сарадња и размена Југославије са иностранством била у ресору неколико савезних органа управе. Крајем 1971. извршена је реорганизација савезне администрације у циљу децентрализације (конфедерализације) југословенске федерације. У склопу ових мера било је и укидање Савезне комисије за културне везе са иностранством, која је током већег дела проучаваног периода руководила пословима око организовања културне сарадње и размене Југославије са другим земљама. Након извршене реорганизације, сви послови из њеног домена предати су органима управе република и покрајина.

 

 

Литература:

Ivan Hofman, „'Folklore Diplomacy'—The Role Of Musical Folklore In Yugoslavia’s Foreign Policy 1949–1971“, Тhe Tunes Of Diplomatic Notes: Music And Diplomacy In Southeast Europe (18th–20th Century), Belgrade and Ljubljana, 2020, 203-228, https://dais.sanu.ac.rs/handle/123456789/10374

 

Тешкото оро као претходница југословенске дипломатије

 

Првих година су фолклорни ансамбли гостовали само у земљама Западне Европе, некад самостално, некад у комбинованом саставу.

  • Извештај о раду Одељења за научне и културне везе са иностранством у 1950. години, одломак Фолклорни ансамбли, без датума (АЈ, 317-89-127)
  • Извештај о наступу мешовите фолклорне групе у Llangollen-у (Велс) 1952. (АЈ, 559-122-259)
  • Чланови ансамбла Лола на дефилеу учесника фестивала у Оберстдорфу (СР Немачка), 1961. фотографија (АЈ, 559-126-270)

Програми три државна фолклорна ансамбла имали су општејугословенски, али и уженационални карактер, у зависности од ужих циљева културне политике република оснивача ансамбла.

  • Програм Кола на турнејама 1950–1952 (АЈ, 559-122-259)
  • Програм Лада на турнејама 1950–1952 (АЈ, 559-122-259)

Како је изгледао сустрет обичних чланова ансамбла са Западном Европом? Да ли су подлегли чарима света са друге стране Гвоздене завесе или су видели само оно што им је давало потврду да је изградња социјализма једини исправни пут који треба да следе?

  • Извештај о турнеји Ансамбла народних игара НР Црне Горе Оро у Француској, Цетиње, 15. 10. 1954. (АЈ, 559-122-260)

Турнеје ансамбала у иностранству нису биле једини облик „фолклорне дипломатије“ Владе ФНРЈ: сâма Југославија била је домаћин међународних манифестација посвећених народном музичком стваралаштву.

  • Извештај о конференцији Међународног савета за музички фолклор (International Folk Music Council) у Опатији, 22. 12. 1951. (АЈ, 317-89-128)

Извештај о раду Одељења за научне и културне везе са иностранством у 1950. години, одломак Фолклорни ансамбли, без датума

(АЈ-317-89-127)

PDF

Број страна: 2


Извештај о наступу мешовите фолклорне групе у Llangollen-у (Велс) 1952.

(АЈ-559-122-259)

PDF

Број страна: 2


Чланови ансамбла Лола на дефилеу учесника фестивала у Оберстдорфу (СР Немачка), 1961. фотографија

(AJ-559-126-270)

PDF


Програм Кола на турнејама 1950–1952

(АЈ-559-122-259)

PDF

Број страна: 5


Програм Лада на турнејама 1950–1952

(АЈ-559-122-259)

PDF

Број страна: 2


Извештај о турнеји Ансамбла народних игара НР Црне Горе Оро у Француској, Цетиње, 15. 10. 1954.

(АЈ-559-122-260)

PDF

Број страна: 5


Извештај о конференцији Међународног савета за музички фолклор (International Folk Music Council) у Опатији, 22. 12. 1951.

(АЈ-317-89-128)

PDF

Број страна: 7


Неспоразуми као последице међународних успеха

 

У време док су три професионална ансамбла била недовољно позната на међународној сцени, када се западноевропска публика тек упознавала са југословенским музичким фолклором, Ладо, Танец и Коло су сарађивали и одлазили на турнеје у комбинованим саставима. Уследило је међународно признање, освојена прва места на међународним такмичењима, позиви различитих менаџера на нове и све атрактивније турнеје; зарада од концерата постаје све важније питање приликом уговарања наступа. Три ансамбла су се, у међусобним односима, осећала све више као конкуренција и борила су се за нова гостовања, као да освајају нова тржишта. Истовремено, доживљавала су турнеје аматерских ансамбала као претњу стеченом монополском положају.

  • Односи збора „Ладо“ према осталим ансамблима и Југоконцерту, писмо директора Ансамбла Иве Киригина, 14. 3. 1956 (АЈ, 559-126-267)
  • Писмо директора Кола Бранка Бекића, поводом тврдњи да је Коло фаворизовано у односу на друге ансамбле, 27. 6. 1966. (АЈ, 559-125-266)

Односи збора „Ладо“ према осталим ансамблима и Југоконцерту, писмо директора Ансамбла Иве Киригина, 14. 3. 1956

(AJ-559-126-267)

PDF

Број страна: 7


Писмо директора Кола Бранка Бекића, поводом тврдњи да је Коло фаворизовано у односу на друге ансамбле, 27. 6. 1966.

(АЈ-559-125-266)

PDF

Број страна: 3


Фолклорна дипломатија према САД

 

Између 1950. и 1952. владе ФНРЈ и САД склопиле су више уговора, помоћу којих је Југославија изашла из изолације наметнуте Резолуцијом Информбироа. Холивудски филмови су преплавили југословенске биоскопе, а џез музика је добила право грађанства. На ова, прворазредна средства америчке спољне политике, ФНРЈ је настојала да одговори „фолклорном дипломатијом“. Истовремено, различита југословенска предузећа имала су сопствени интерес у помагању турнеја у САД, јер су у томе видела прилику да склопе повољне уговоре са америчким предузећима. Посрдничка улога неких југословенских предузећа била је, у одређеним случајевима, извор озбиљних неспоразума.

  • Исказ Олге Сковран, директорке Кола, у вези спора са предузећем Турист експрес на турнеји по Америци, Београд, 14. 1. 1957. (АЈ, 559-125-266)

Предмет пажње „фолклорне дипломатије“ били су и југословенски исељеници у САД. Влада ФНРЈ је настојала да их одвоји од снажног утицаја усташке и равногорско/љотићевске емиграције.

  • Летак Croatian National Folklore, организације United American Croats, 1967. (АЈ, 559-126-267)
  • Завршни извештај о турнеји Лада у Сједињеним Америчким Државама, 18. 11. 1967. (АЈ, 559-126-267)

Исказ Олге Сковран, директорке Кола, у вези спора са предузећем Турист експрес на турнеји по Америци, Београд, 14. 1. 1957.

(АЈ-559-125-266)

PDF

Број страна: 6


Летак Croatian National Folklore, организације United American Croats, 1967.

(АЈ-559-126-267)

PDF

Број страна: 1


Завршни извештај о турнеји Лада у Сједињеним Америчким Државама, 18. 11. 1967.

(АЈ-559-126-267)

PDF

Број страна: 3


Од Кремља до царске палате у Пекингу

 

Изглађивање односа између Југославије и СССР после Стаљинове смрти и сусрет Јосипа Броза Тита и Никите Хрушчова у Београду маја и јуна 1955. имали су свој одраз у турнејама професионалних фолклорних ансамбала. Тако је Коло провело скоро четири и по месеца на турнеји у две водеће социјалистичке земље – СССР и НР Кини, обишавши при том и Бурму.

  • Извештај Олге Сковран о турнеји Кола по СССР, Кини и Бурми, 6. 2. 1956. (АЈ, 559-125-266)

Стопама Кола пошао је и Ансамбл песама и игара Академског културно- уметничког друштва Бранко Крсмановић, који је имао задатак да представи кроз концерте како академска омладина доприноси напретку своје социјалистичке домовине.

  • Извештај о турнеји Ансамбла песама и игара Бранко Крсмановић Кини, 10. 4. 1958. (АЈ, 559-126-269)

Гостовања југословенских фолклорних ансамбала у СССР и земљама Варшавског уговора зависила су од променљивих односа ФНРЈ/СФРЈ и СССР. После помирења које је иницирао Никита Хрушчов 1955. и неколико година добрих односа и сарадње, уследило је ново захлађење изазвано совјетском интервенцијом у Чехословачкој августа 1968. Као израз новог отопљења односа може да се посматра турнеја Фолклорног ансамбла Косова Шота у Украјинској ССР, јула 1971.

  • Извештај о гостовању Фолклорног ансамбла Косова Шота у СССР, 6. 9. 1971. (АЈ, 559-125-265)

Извештај Олге Сковран о турнеји Кола по СССР, Кини и Бурми, 6. 2. 1956.

(АЈ-559-125-266)

PDF

Број страна: 5


Извештај о турнеји Ансамбла песама и игара Бранко Крсмановић Кини, 10. 4. 1958.

(АЈ-559-126-269)

PDF

Број страна: 7


Извештај о гостовању Фолклорног ансамбла Косова Шота у СССР, 6. 9. 1971.

(АЈ-559-125-265)

PDF

Број страна: 5


Од Порт Саида до Казабланке

 

Блиски Исток спада у регије латентних сукоба и преплитања локалних интереса са интересима великих сила још од како се распало Османско царство. Након што су јеврејски досељеници у Палестини прогласили државу Израел 1948. простор је постао поприште серије ратова између јеврејске и околних арапских држава, као и дуготрајних грађанских ратова. Југославија је била једна од првих држава која је признала Израел и успоставила дипломатске односе са њим, али је Египат била она блискоисточна држава са којом је успоставила најтешњу сарадњу – нарочито након укидања монархије 1952. године. Југословенски универзитети су од тада примали бројне египатске стипендисте, велика привредна предузећа су организовала праксу за бројне египатске инжењере и квалификоване раднике, а југословенски стручњаци различитог профила били су ангажовани у египатској привреди, здравству и образовању.

  • Извештај југословенског информационог центра у Каиру о турнеји Лада у Египту, 10. 2. 1958. (АЈ, 559-126-267)
  • Извештај о турнеји ОКУД Лола у Египту, Београд, 2.4.1964. (АЈ, 559-126-270)

Магреб је још једна регија која је била у фокусу југословенске спољне политике од средине педесетих година. Влада ФНРЈ је активно помагала Тунис и Мароко првих година након стицања независности од Француске, као и оружану борбу Алжираца против француске окупације.

  • Извештај Олге Сковран о турнеји Кола по Мароку и Тунису, 10. 3. 1959. (АЈ, 559-125-266)

Извештај југословенског информационог центра у Каиру о турнеји Лада у Египту, 10. 2. 1958.

(АЈ-559-126-267)

PDF

Број страна: 5


Извештај о турнеји ОКУД Лола у Египту, Београд, 2.4.1964.

(АЈ-559-126-270)

PDF

Број страна: 6


Извештај Олге Сковран о турнеји Кола по Мароку и Тунису, 10. 3. 1959.

(АЈ-559-125-266)

PDF

Број страна: 3


Фолклорна дипломатија у Латинској Америци

 

Чиле, Аргентина и Уругвај су три државе Латинске Америке у којима су, још од почетка 20. века, живеле значајне колоније југословенских, претежно хрватских, исељеника. Краљевина Југославија је настојала да их придобије за идеју заједничке државе и, у годинама које су претходиле Другом светском рату, био се распламсао озбиљан идеолошко-политички сукоб између представника државе и њених присталица на терену, с једне стране, и присталица усташког покрета, с друге. ФНР Југославија је наставила сукоб са усташком емиграцијом око утицаја над исељеницима, али су временом превагнули економски интереси и настојање југословенске владе да преко покрета несврстаних шири свој политички утицај на владе латиноамеричких држава.

  • Извештај о гостовању Лада у Уругвају, 20. 12. 1962. (АЈ, 559-126-267)
  • Извештај Амбасаде ФНРЈ о турнеји Лада у Чилеу, 8. 1. 1963. (АЈ, 559-126-267)

Извештај о гостовању Лада у Уругвају, 20. 12. 1962.

(АЈ-559-126-267)

PDF

Број страна: 2


Извештај Амбасаде ФНРЈ о турнеји Лада у Чилеу, 8. 1. 1963.

(АЈ-559-126-267)

PDF

Број страна: 3


Претходнице привредних делегација

 

Примарни циљ турнеја фолклорних ансамбала у земљама Азије и Африке, у другој половини шездесетих година, био је да се поспеши привредна сарадња СФРЈ са тзв. земљама у развоју. Зато су тунеје финансирала, осим државних органа федерације и република, још и предузећа која су имала директан интерес у склапању уносних послова са владама ових земаља.

  • Извештај вођства пута Ансамбла Лола по земљама Азије, Београд, април 1967. (АЈ, 559-126-270)
  • Macedonian State Folksong and Folkdance Ensemble "Tanec", Programme (АЈ, 559-126-268)
  • Извештај Амбасаде СФРЈ у Сенегалу о турнеји Танеца, 20. 2. 1968. (АЈ, 559-126-268)
  • Извештај Амбасаде СФРЈ у Гвинеји о турнеји Танеца, 19. 3. 1968. (АЈ, 559-126-268)

Извештај вођства пута Ансамбла Лола по земљама Азије, Београд, април 1967.

(АЈ-559-126-270)

PDF

Број страна: 22


"Macedonian State Folksong and Folkdance Ensemble "Tanec", Programme

(AJ-559-126-268)

PDF

Број страна: 2


Извештај Амбасаде СФРЈ у Сенегалу о турнеји Танеца, 20. 2. 1968.

(АЈ-559-126-268)

PDF

Број страна: 5


Извештај Амбасаде СФРЈ у Гвинеји о турнеји Танеца, 19. 3. 1968.

(АЈ-559-126-268)

PDF

Број страна: 3


Датум измене стране: 17.05.2022

2024. Архив Југославије

  • |
  • |
  • |
  • |