Одлука Главног штаба Омладинских радних акција на градњи Омладинске пруге Шамац-Сарајево о облачењу „другарица“ , Зеница, 10. јул 1947.

Учење марксизма-лењинизма, обавезујуће за све учеснике омладинских радних акција у Југославији, инсистирало на равноправности полова и у томе је ова идеологија била далеко напреднија од многих идеологија XIX и XX века, заснованих на традицији, нацији и раси. Жене на градилиштима инфрастурктурних објеката предвиђених Првим петогодишњим планом (1947–1951) радиле су тешке физичке послове, учествовале су у идеолошко-политичком раду и одлучивале о свим битним питањима омладине равноправно са мушкарцима. Али, између прокламоване равноправности и патријархалне стварности југословенског друштва налазио се дубок, тешко премостив јаз: када би вишечасовни рад на градилишту био завршен и уморни градитељи се вратили у своје логоре, пред девојкама су се налазили бројни задаци проистекли из традиционалних виђења улоге жене у друштву. Требало је одржавати хигијену, прати и пеглати рубље...

Лето је, месец јул 1947. године. Гради се Омладинска пруга Шамац-Сарајево, најважнији инфраструктурни објекат предвиђен у првој години Плана. Свугде унаоколо је каменити босански пејзаж. Сунце немилосрдно пржи над градилиштем и младићи, сведоче многе фотографије, раде оскудно одевени. Дотле, од девојака се захтева да раде у униформама, јер појава њиховог, бар делимично откривеног тела, „доводи до слабљења радног ефекта“. Биле жене, били мушкарци – свима је вруће, али, ма колико у теорији били равноправни и ма колико равноправно трпели од ужареног Сунца, они, испоставило се, немају иста права када је заштита од врућине у питању.

Идеологија марксизма и лењинизма, колико год позитивно посматрала односе међу половима и колико год била систематски наметана на омладинским радним акцијама, није могла да избрише вековима нагомилаване наслаге патријархалних схватања међу младим градитељима. Руководиоци омладинских радних акција, махом из неразвијених, динарских подручја Југославије, навикли су на сеоску жену, научену да спутава своју личност и сексуалност. Урбана, школована жена је нешто чега се клоне, али чему истовремено и жуде. А градитељка социјализма, била она урбана или рурална, школована или нешколована, увек остаје жена – праисконски извор невоља и искушења сваком мушкарцу, још од како је Ева навела Адама на грех.

Припремио: Иван Хофман