Архивску грађу поред писаног, цртаног, штампаног, фонографски или на други начин забележеног документарног материјала чине и фотографије. Фотодокументом се назива снимак личности, догађаја, објеката и места. За разлику од остале архивске грађе која о неком догађају, појави и слично сведочи савремено, али и накнадно, фотографија је увек савременик онога што је на њој забележено. Значај фотографије је многострук за како за историју тако и за остале науке, културу и друге друштвене потребе. Она допуњује осталу архивску грађу, а понекад по броју информација премашује документа написана на више страна.
Архив је заједно са осталом архивском грађом преузимао и фотодокумента настала активношћу органа, установа, друштвено-политичких и других организација, друштава и удружења.
Због своје важности, количине и аутентичности фотодокумената Збирка фотографија Архива Југославије формирана је као посебна Збирка која се континуирано допуњава. Формирана је издвајањем фото-грађе током сређивања и обраде фондова и збирки Архива Југославије, као и поклоном и откупом. Збирку карактеришу хетерогеност фото-материјала како по врсти и техници тако и према темама и времену настанка. Збирка сабира фото-грађу карактеристичну за старије технике израде и савремене поступке добијања фотографије – садржи феротипије, стаклене плоче фото-позитиве, негативе, дијапозитиве, разгледнице и фото-разгледнице.
Садржи више од 50.000 фотографија различите провенијенције и преко 80.000 негатива, лајка формата и формата 6x6 cm, 8x6 cm и 9x12 cm, већином на полиестерској подлози у црно-белој техници.
Посебном аутентичношћу и вредношћу издвајају се и фото-албуми Збирке фотографија, којих има 249 и представљају јединствен вид документовања тема и догађаја који су се догодили у прошлости.
Збирка обрађује фотографије личности, објеката и урбаних целина и догађаја који сведоче о политичком, културно-просветном и привредном животу првенствено југословенске државе, Краљевине СХС/Југославије и послератне Југославије до краја њеног трајања, али садржи и поједине корпусе фотогафија из ранијег периода.
Међу најзначајнијим фотографским целинама Збирке фотографија издвајају се фотографије фондова и збирки АЈ-74 (Двор Краљевине Југославије), АЈ-37 (Милан Стојадиновић). АЈ-38 (Централни пресбиро Председништва Министарског савета Краљевине Југославије), АЈ-80 (Јован Јовановић Пижон), АЈ-335 (Војислав Јовановић Марамбо), АЈ-829 (Љубомир Марић), АЈ-835 (Петар и Милица Димитријевић), АЈ-110 (Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача), АЈ-183 (Амерички комитет за помоћ Југославији), АЈ-144 (Савезна комисија за верска питања), АЈ-510 (НИРО Комунист) и др.
Свеобухватно, Збирку фотографија Архива Југославије карактерише аутентичност фото-меморије као незабилазног извора и визуелног сведочанства вишеструке вредности у очувању српске и југословенске културно-политичке визуелне историје и културе.