Историјат зграде
Прочитај ми

Data/Images/aj_1_sl_zgr1_200x225.jpgЗграда Архива Југославије изграђена је као задужбина на иницијативу и уз новчану подршку краља Александра I Карађорђевића, а по пројекту архитекте Војина Петровића. Грађена нешто више од две године, од 5. јула 1931. до 15. јула 1933, ова троспратница обликована у стилу академизма, корисне површине око 8.000 квадратних метара, са главном фасадом окренутом према Топчидерској звезди, првобитно је имала назив Дом краља Александра I за ученике средњих школа Преузмите проспeкт из 1934. који садржи информације о Дому, (1.45 MB). Према записима ученика школе, у дворишту се налазила биста краља Александра.

Зграда је кратко време служила почетној намени. Већ почетком Другог светског рата, у њу су се уселили Гестапо и немачка војна команда, а од ослобођења до 1953. године коришћена је за смештај полазника политичке школе и извођење наставе. После тога зграду је преузело и до 1970. године користило Савезно министарство за унутрашње послове. У почетку је ту био смештен Школски центар унутрашњих послова, а касније и део Дома радника унутрашњих послова "Пане Ђукић". Одлуку да се зграда додели на коришћење Архиву донело је Савезно извршно веће на седници одржаној 19. марта 1969.

У дворишту Архива, према главном улазу, налази се биста краља Александра I, постављена 2003. године. На постаменту, израђеном од беловодског пешчара, изливени су краљево име и презиме, године рођења и погибије. За израду бронзане бисте искоришћен је рад вајара Славка Милетића, изливен 1936. године у београдској ливници "Бронза". На истом месту, од 1952. године до 2003, на каменом постаменту налазила се биста Ђуре Ђаковића, изливена у бронзи, рад вајара Стевана Боднарова. Данас се биста Ђуре Ђаковића налази у приземљу зграде поред улаза у читаоницу.

Одлукa о утврђивању зграде Архива Југославије у Београду за споменик културе Преузмите датотеку у pdf формату, (93.88 kB)

© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS