Грб
Прочитај ми

Српски грб Влада Стојана Протића је 9/22. децембра 1918. у Београду, осим о изгледу заставе, донела одлуку о државном грбу. Руководећи се девизом да државу представља народ три братска племена Срби, Хрвати и Словенци влада је прихватила начело равноправности у том погледу и у државни грб уткала изглед грбова сва три племена. Задржавајући одређене хералдичке принципе државни грб Краљевине представљен је у виду белог двоглавог орала, са штитом на прсима, подељен у два мања поља. На десном пољу представљен је српски грб по узору на онај који је 1882. године израдио Стојан Новаковић. На грбу се налазио црвени крст, са четири С, по једним огњилом у сваком углу крста, на белом пољу. Леву половину грба представљао је хрватски грб који се састојао од шаховске плоче са 20 бело-црвених поља. На доњем делу штита представљен је стари грб Илирије (Словеније) на плавом пољу са белим полумесецом окренутим према горе, а између његових кракова налазила се бела звезда са пет пера.


Грб Краљевине ЈугославијеПо угледу на српски грб, Видовданским уставом из 1921. краљевски грб Југославије задржао је изглед који му је прописала влада Стојана Протића из децембра 1918. са мањим изменама. Грб је представљао двоглави бели орао у полету, на црвеном штиту, на врху обе главе белог орла стајала је круна Краљевине. На прсима орла на штиту задржани су грбови сва три племена са мањим изменама. Српски грб имао је: бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком краку; хрватски штит са 25 поља црвених и сребрнкастих наизменично; словеначки на плавом штиту три златне шестокраке звезде и испод тога бели полумесец. Грб је био огрнут пурпурним хермелиновим плаштом, са краљевском круном на врху, како је било у време Краљевине Србије. Испод сваке канџе орла налазио се по један кринов цвет. Овакав изглед грба Краљевине Југославије задржао се до Другог светског рата.


Грб нове социјалистичке ЈугославијеЈош у току народноослободилачке борбе крајем новембра 1943, у време Другог заседања АВНОЈ-а када су постављени темељи новог југословенског друштва, настао је грб социјалистичке Југославије заједничким радом уметника Ђорђа Андрејевића Куна и Антуна Аугустинчића приликом украшавања сале Дома културе у Јајцу. По одлуци Председништва АВНОЈ-а Аугустинчић је нешто раније израдио будући грб у дрворезу, са пет буктиња као основним елементима, које су представљале пет народа Југославије, а по ранијој одлуци унет је у грб и датум заседања 29. XI 1943. године. Кун је начинио нацрт жита, који је потом допуњен са пет бакљи. Овакав изглед грба нове социјалистичке Југославије усвојен је после Другог светског рата. Уставом ФНРЈ југословенски грб описан је као грб са пољем окружен житним класјем, које је доле повезано траком са датумом Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, 29. XI 1943. године. Између врхова класја налазила се петокрака звезда, а у средишту пет косо положених буктиња, чији су се пламенови спајали у један пламен.


Грб Социјалистичке Федеративне Републике ЈугославијеТоком 1945–1946, настали су готово истовремено грбови социјалистичких република Босне и Херцеговине, Македоније, Словеније, Србије, Хрватске и Црне Горе. Уставом из 1963, када је промењен назив државе у Социјалистичка Федеративна Република Југославија, државни грб је сачувао у основи претходни изглед, с тим што је у самом средишту косим положеним буктињама додата шеста буктиња.

Грб СФРЈ од тог момента није измењен до 90-их година када је дошло до распада југословенске заједнице.


Грб Савезне Републике ЈугославијеПокушај да се после сецесије појединих република сачува југословенска држава довео је до формирања Савезне Републике Југославије. СР Југославију су чиниле две равноправне државе чланице – Република Србија и Република Црна Гора које су прогласиле Устав 27. априла 1992. Уставом СРЈ утврђено је и постојање државног грба. Према Закону о грбу СР Југославије од 20. октобра 1993, грб се састојао од црвеног штита на коме је представљен двоглави сребрни орао златних кљунова и језика, златних ногу и канџи. На грудима орла налазио се штит са четири квадрирана поља унакрст Републике Србије и Републике Црне Горе. Представљен је грб Републике Србије у првом и четвртом квартиру на црвеном пољу са сребрним крстом и између четири сребрна оцила, а грб Републике Црне Горе налази се у другом и трећем, на црвеном пољу лав у пролазу, златног језика и тела. Изглед овога грба сачувао се и у Државној заједници Србија и Црна Гора, иако је разматрано питање измена заставе и грба, као и националне химне.

© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS