2015. - "Југославија и Прва конференција за европску безбедност и сарадњу"
Прочитај ми
Насловна страна каталога

Место и датум отварања изложбе: Aрхив Југославије, Београд, 9. јун 2015.
Изложбу отворио: Роксанда Нинчић, амбасадор, државни секретар Министарства спољних послова Републике Србије
Организација: Архив Југославије 
Аутори изложбе: Душан Јончић, Јелена Ђуришић и Мирјана Медаковић 
Информативно средство: каталог Преузмите каталог у pdf формату (5.4 МB), плакат

Позивница за отварање изложбеПоводом Светског дана архива Архив Југославије приредио је изложбу архивских докумената Југославија и Прва конференција за европску безбедност и сарадњу, Хелсинки, 1975. На отварању изложбе, 9. јуна 2015. године, у присуству гостију, представника дипломатског кора у Републици Србији, представника научног и културног живота, присутнима се обратио г-дин Миладин Милошевић, в.д. директора Архива Југославије подсећањем да је Светски дан архива установљен на Генералној скупштини Међународног архивског савета 2007. године, у Квебеку у Канади. Истакао је да се Светски дан архива обележава у Архиву Југославије пету годину за редом. Додао је да је из обиља могућих тема, за изложбу изабрана Прва конференција за европску безбедност и сарадњу зато што њено одржавање представља важан датум у историји међународних односа, као и због чињенице да је Југославија имала запажену улогу у њеној припреми и реализацији.  На крају  је закључио: "Србија ове године председава ОЕБС-ом и сматрали смо да је веома важно да јавности покажемо богатство наших извора и укажемо на тему која је данас једнако актуелна као и пре 40 година".
Након поздравних речи директора Архива, присутнима се обратила г-ђа Роксанда Нинчић, амбасадор и државни секретар Министарства спољних послова Републике Србије. У свом излагању говорила је о догађајима који су довели до сазивања Прве конференције КЕБС-а. Истакла је да разлози који су довели до одржавања те Конференције ни данас нису мање актуелни него што су били пре 40 година, што сведочи о томе да се неки суштински проблеми међународних односа не мењају. Напоменула да је за Министарство спољних послова, као државну институцију, веома важно што се обележава Светски дан архива, пошто је то додатни повод да се укаже на значај архивске грађе за национално памћење сваке државе. У години обележавања 40 година од Прве конференције и Хелсиншког завршног акта, као најбитнијег документа који је из ње произашао, треба се још једном подсетити да су ти догађаји суштински допринели смањењу тензија између источног и западног блока, афирмисању идеје о колективној безбедности и превладавању подела у Европи.
Поводом чињенице да Србија баш у години обележавања тог јубилеја председава ОЕБС-ом, Нинчић је оценила да то представља прилику за допринос Србије јачању Организације, а истовремено и јачању улоге Србије на међународном плану.
Након ових речи, она је званично отворила изложбу.
Изложба садржи 112 докумената и фотографија. У уводном поглављу Југославија и Прва конференција за европску безбедност и сарадњу, Хелсинки, 30. јул – 1. август 1975. налазе се документи о првим идејама, иницијативама и  предлозима за одржавање Конференције о европској безбедности и сарадњи, који сведоче о ангажману и улози југословенске државе у овим догађајима. Преко тематских целина Консултативни састанак, на нивоу амбасадора земаља учесница, у Хелсинкију од 22. новембра 1972. до 8. јуна 1973; Прва фаза КЕБС, на нивоу министара иностраних послова, у Хелсинкију од 3. до 7. јула 1972; Друга фаза КЕБС, на нивоу експерата, у Женеви од 18. септембра 1973. до 21. јула 1975; и Трећа завршна фаза Европске конференције о безбедности и сарадњи у Хелсинкију, на нивоу шефова држава или влада, од 30. јула до 1. августа 1975, приказана је активност југословенских представника и допринос Југославије на изради докумената Конференције:

  • "Плаве књиге" која је садржала "Препоруке хелсиншких консултација" о дневном реду будуће Конференције о европској безбедности, њеном организовању, учесницима, датуму почетка, пословнику и финансирању. Препоруке су објављене 8. јуна 1973.
  • "Завршног документа" који је афирмисао основна људска права, позивао на слободнију циркулацију информација, људи и идеја, нудио већу могућност сарадње у економској и разним областима и реафирмисао основне принципе односа међу државама као што су немешање, суверена једнакост, самоопредељење, територијални интегритет, неповредивост граница и могућност њихове промене мирним путем. Завршни документ објављен је 1. августа 1975. на шест светских језика. Потписали су га сви шефови делегација учесника Конференције.

Изложбу и двојезични, српско–енглески, каталог приредили су Душан Јончић, Јелена Ђуришић и Мирослава Медаковић.
Документи и фотографије приказани на изложби налазе се у фондовима и збиркама Архива Југославије, Дипломатског архива МСП и Музеја историје Југославије.

Изложба ће бити отворена до 29. децембра 2015, сваког радног дана од 9 до 16 часова.

ФОТОГРАФИЈЕ СА ОТВАРАЊА ИЗЛОЖБЕ У БЕОГРАДУ

Data/Images/kebs_01m.jpg

Data/Images/kebs_02m.jpg

Data/Images/kebs_03m.jpg

 

Data/Images/kebs_04m.jpg

Data/Images/kebs_05m.jpg

Data/Images/kebs_06m.jpg

 

Data/Images/kebs_07m.jpg

Data/Images/kebs_08m.jpg

 

БЕОГРАД (Сава Центар), 23. новембар 2015.

У Центру "Сава" је 23. новембра 2015. отворена изложба докумената Архива Југославије Југославија и Прва конференција за европску безбедност и сарадњу, Хелсинки, 30. јул – 1. август 1975, као део обједињене изложбе, у сарадњи са Центром словенске славе и Фондом Св. Андреја Првозваног из Санкт Петрбурга, те Београдским форумом за мир и свет равноправних. Изложба је обогаћена документима Архива Министарства иностраних послова Руске Федерације, који се односе на претходно одржане конференције о безбедности у Јалти и Потсдаму. Уз присуство представника дипломатског кора и шире научне јавности, изложбу су отворили Миладин Милошевић, в.д. директора Архива Југославије и Залина Григорјевна Медојева, заменик председника Фонда Владимира Ивановича Јакуњина.

Обједињена изложбена поставка представљала је саставни део Међународне научне конференције "Јалта-Потсдам-Хелсинки-Београд: у трагању за безбедним светским поретком" која је потом, 24-25. новембра 2015, одржана, такође у Центру "Сава". Међу реномираним светским научницима, стручњацима за наведену тему, који су својим радовима показали да је иста тема и данас веома актуелна, свој допринос Конференцији дао је и професор Београдског универзитета и члан САНУ Љубодраг Димић излагањем "Београд и Конференција о европској безбедности и сарадњи у Хелсинкију".

Data/Images/kebs_sc_2015_01m.jpg

Data/Images/kebs_sc_2015_02m.jpg

Data/Images/kebs_sc_2015_03m.jpg

© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS