Југословенска држава и исељеништво у Јужној Америци 1921-1945.
Прочитај ми

Документима која су пред вама желимо да представимо проблематику која је имала веома значајно место за афирмацију младе југословенске државе. Она се односи на положај, бројност, социјални и економски положај исељеника, као и на националну структуру исељеништва, однос југословенске државе према њима и однос исељеништва према држави и југословенској идеји, што је оличено у односу према званичним представницима Краљевине Југославије, реакцијама исељеника на догађаје у Југославији, исељеничкој штампи и др.

Југословенско исељеништво у Јужној Америци емигрирало је углавном из бивших крајева Аустроугарске, пре свега из Далмације, и хрватског је порекла, а у мањој мери из Босне и Херцеговине, Црне Горе, Србије, Словеније и Македоније. Насељавани су у Аргентину, Чиле, Бразил, Уругвај и друге јужноамеричке земље од краја 19. века, да би се 20-их година прошлог века насељавање интензивирало. Према неким подацима из 1927/28, на целом простору Јужне Америке било је око 150.000 југословенских исељеника.

Исељеници из различитих јужнословенских крајева су се врло рано удружили у различита културно-просветна и потпорна удружења на „племенској” основи. Током Првог светског рата исељеници у Чилеу, национално свеснијем и економски јачем делу колоније, и касније у Аргентини, удружили су исељеничка друштва у Југословенску народну одбрану, дајући материјалну и моралну подршку стварању нове југословенске државе. Руководство ове организације у Аргентини, где је постојала највећа концентрација југословенских исељеника, иницирало је отварање првог званичног представништва југословенске државе. Тако је 1922. године отворен Генерални конзулат Краљевине СХС у Буенос Ајресу. Ово представништво и неколико краљевских почасних конзулата нису могли да одговоре захтевима великог броја исељеника на простору целе Јужне Америке. Због тога је, као и ради јачања политичких веза са Аргентином и другим јужноамеричким државама, 1928. године отворено прво дипломатско представништво КСХС у Јужној Америци – Посланство КСХС у Аргентини – Буенос Ајрес. Посланство КЈ у Буенос Ајресу било je преоптерећено дипломатско-конзуларним пословима тако да je Влада КЈ касније отворила посланства у Чилеу (1935) и Бразилу (1938).

Државна представништва су настојала да пружањем правне и социјалне заштите великом броју радника и економски незбринутих исељеника и вршењем уобичајених конзуларних услуга изађу у сусрет сународницима. То је остваривано и отварањем Исељеничког изасланства и дописништава Министарства за социјалну политику. Главна брига југословенских представништава била је ипак да – културно-просветном и политичком акцијом, подржавањем југословенски оријентисаних исељеничких друштава и стварањем нових, усмеравањем исељеничке штампе, праћењем деловања разних антијугословенских елемената и спречавањем њихове акције – трајно вежу овај део исељеника за југословенску идеју и афирмишу југословенску државу међу њима. Тај задатак је био и најтежи узимајући у обзир велику разуђеност исељеника на огромном простору Јужне Америке.

Највећи проблем је представљало деловање разних антидржавних организација и новина, што је посебно било изражено у Аргентини и Уругвају где су сепаратистички хрватски, црногорски, македонски и комунистички агитатори, усмеравани из иностранства и под утицајем политичких дешавања у самој Краљевини, нашли погодно тло међу економско слабим и политички необразованим исељеницима. Веома либерални закони о штампи и страним организацијама у Аргентини и политичка атмосфера у Уругвају погодовали су развоју оваквих организација.

Документи о југословенском исељеништву у Јужној Америци, одабрани за малу електронску изложбу, налазе се у следећим фондовима Архива СЦГ: Посланство Краљевине Југославије у Аргентини – Буенос Ајрес (385), Генерални конзулат Краљевине Југославије у Буенос Ајресу (765) и Министарство иностраних послова Краљевине Југославије – Управно одељење (334).

Детаљнији увид у ову проблематику може се стећи коришћењем следећих фондова: Посланство КЈ у Чилеу – Сантијаго де Чиле (389), Посланство КЈ у Бразилу – Рио де Жанерио (387), Почасни конзулат КЈ у Антофагасти (428), Почасни конзулат КЈ у Пунта Аренасу (Магаланес) (429), Генерални конзулат КЈ у Сао Паолу (427), Исељеничко изасланство Министарстава за социјалну политику КЈ у Буенос Ајресу (784) и Министарство иностраних послова Краљевине Југославије – Конзуларно привредно одељење (334).

 

© Архив Југославије 2008 | designed & produced by MASSVision, powered by cMASS